Sremuš, divlji bijeli luk /Allium ursinum/

Jedite mladi luk i sremuš

Z. O. Joksović | 17. april 2012. Večernje novosti

Lekovita priroda: Mladi luk pospešuje rad krvotoka, reguliše crevnu floru, deluje antibakterijski. Sremuš je delotvorni čistač, zbog čega ga nazivaju „ubicom otrova“

Sremuš u narodu zovu i “ubicom otrova”

SREMUŠ
April i maj su meseci i medveđeg ili divljeg luka sremuša (Allium ursinum). Jedni za sremuš govore da je elitni predstavnik samoniklog jestivog bilja koji raste “gde mu se hoće”, dok drugi kažu da može da se gaji i u baštenskim uslovima.
U narodu vlada mišljenje da nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremuš, zbog čega ga zovu i “ubicom otrova”. U proleće je najdelotvorniji i predstavlja savršeni čistač krvi, žuči i jetre od toksina nataloženih u organizmu tokom zime. Ima izuzetno jako dejstvo na crevne parazite i sprečava infekcijske upale sluzokože creva. Snižava visok krvni pritisak, sprečava pojavu ateroskleroze, odnosno povoljno deluje na ceo kardiovaskularni sistem. Uz pomoć sremuša moguće je otkloniti glavobolju i nesanicu, olakšati disanje kod bronhitisa. Deluje antibakterijski, a pomaže i kod rana da brže zarastaju.
Biohemičari tvrde da je sremuš čak zdraviji od svog sabrata- belog luka. Zbog obilja alina, koji se pod uticajem kiseonika pretvara u alicin, divlji luk podmlađuje krvne sudove i čini ih elastičnim. Prisustvo alina može da oseti svako ako duguljaste listove intenzivno zelene boje protrlja među prstima. Sremuš je bogat i etarskim uljima, vrednim mineralnim solima, šećerom, vitaminom C, karotenom.
Od davnina se smatra izuzetno lekovitim, a čuveni nemački travar i sveštenik Johan Kincle posebno je isticao njegovu vrednost, naglašavajući da bi ljudi bili potpuno zdravi kada bi ga redovno jeli. Za potpuni oporavak organizma i zdrav izgled potrebno je svakodnevno konzumiranje listova ove biljke u trajanju od dve do tri nedelje. I bez straha da će se širiti karkterističan miris belog luka, jer je on kod sremuša prisutan samo dok se jede. Sa branjem listova prestaje se čim biljka počne da cveta, a lukovice se skupljaju u letnjim i jesenjim mesecima i služe za spravljanje različitih lekovitih preparata.

Sremuš (divlji ili medveđi luk)

Preuzeto sa: porodicnilekar.net

Autor Dr Grujić Gordana

27 Februar 2010

Sremuš, dar prirode, samonikli lek, začin i hrana, deluje blagotvorno kod visokog krvnog pritiska, arteroskleroze, povišenih masnoća u krvi, gripa, prehlade, bronhitisa…Kako izgleda Ova divlja, samonikla biljka, visine do 20cm ima dva do tri eliptična, duguljasta, tamnozelena, šiljata lista. U podzemnom delu ima tanku lukovicu bele ili žućkaste boje. Cvetovi sremuša su beli, zvonastog oblika i jako prijatnog mirisa. Listovi imaju karakterističan miris belog luka, koji se oseća dok se jede, ali ne i kasnije. Iz lukovice u proleće izrastu listovi, koji se sakupljaju pre cvetanja (najbolje u aprilu i maju). Lukovica se bere u avgustu, pre no što biljka donese seme. Travari upozoravaju da su listovi divljeg luka slični otrovnim listovima đurđevka i mrazovca. Ako niste sigurni da ih možete razlikovati, bolje je da sremuš kupujete na pijaci ili koristite eliksir kapi od sremuša. Sastav Sremuš se koristi od davnina u ishrani. Stari Rimljani su verovali u njegova lekovita svojstva. Analiza njegovog sastava je pokazala da to verovanje nije bez osnova. Glavni sastojak je alin, po kome je dobio latinsko ime Allium ursinum. Sadrži vitamin C (znatno više u listovima nego u lukovici), karoten, mineralne materije, a od etarskih ulja alilsulfid, alilopolisulfid i divinilsulfid. Delovanje Sremuš utiče na sniženje holesterola i poboljšanje odnosa tzv. dobrog i lošeg holesterola. Povoljan odnos frakcija holesterola smanjuje arterosklerozu. Deluje sirov, mariniran, u obliku ekstrakta, ali je sasušen bezvredan. Povoljno utiče na sniženje krvnog pritiska, što sa dejstvom na holesterol, smanjuje rizik od koronarne bolesti (infarkt i angina pektoris). Alin, glavni sastojak sremuša, razvodnjava sekret u disajnim putevima, pokreće ga i olakšava iskašljavanje i pražnjenje sinusa. Olakšava disanje kod bronhitisa i astme. Povoljno deluje i kod gripa i prehlade. Primećeno je da smanjuje tegobe kod gastritisa i čira. Sastojci sremuša deluju nadražajno na sluzokožu organa za varenje. Podstiču lučenje supstanci koje štite sluzokožu. Zato ne treba da se plašite ljutog ukusa sremuša ako imate probleme sa organima za varenje. U narodu se sremuš koristi protiv glista kod dece, kod nekih bolesti jetre i migrene. Deluje protiv parazita, nekih virusa i bakterija. Povoljno utiče na normalizaciju crevne flore. Visokim sadržajem antioksidanasa utiče na jačanje imuniteta i usporavanje procesa starenja. Mnogima neprijatan, karakterističan miris belog luka, oseća se samo dok se sremuš jede. To ga razlikuje od belog luka. Pri korišćenju kapi od sremuša, miris se oseća samo dok se piju, pogotovu ako se “speru” vodom. Upotreba U narodu se sremuš koristi kao salata, začin i lekovita biljka koja poboljšava opšte zdravstveno stanje organizma. Mnogi mu daju prednost u odnosu na beli luk, zato što raste po šumama, na zemljištu koje nije tretirano pesticidima. Količina alina i ostalih aktivnih supstanci se sušenjem znatno smanjuje tako da se biljka koristiti u svežem stanju ili kao vodeno–alkoholni ekstrakt, koji je dostupan tokom cele godine. Možete ga koristiti u cilju prevencije kardiovaskularnih bolesti, bolesti jetre i organa za varenje, za ublažavanje tegoba kod respiratornih bolesi i podizanje opšte otpornosti organizma. Medjutim, njime ne možete zameniti lek propisan od strane Vašeg lekara. Treba ga koristiti svakodnevno bar dve do tri nedelje.